Intervju sa ekspertima povodom završene poslednje u nizu obuka “Ka efikasnijim inspekcijama”

U četvrtak u petak, 12. i 13. decembra održan je poslednji, deseti po redu dvodnevni trening “Ka efikasnijim inspekcijama”. Ova obuka je ponovo okupila veliki broj inspektora sa republičkog, gradskog i lokalnog nivoa u Hotelu In u Beogradu. Tokom trajanja projekta, eksperti Milan Stefanović i Dušan Radovanović obučili su više od 250 inspektora iz cele Srbije i ocenjeni su sa najvišim ocenama u evaluacionim upitnicima. Međutim, ovog puta smo odlučili da pitamo njih za utiske o treninzima i da nam oni daju svoju ocenu o uspešnosti treninga, naučenim lekcijama, šta bi moglo bolje u narednom ciklusu, koji momenat će zapamtiti i u kojoj meri su oni zadovoljni polaznicima i njihovim usvajanjem znanja.

Da li biste mogli u nekoliko rečenica da sumirate vaše utiske o uspešnosti ovih 10 obuka “Ka efikasnijim inspekcijama”?

Dušan Radovanović: Opšti utisci su više nego zadovoljavajući. Nakon devet održanih obuka i desetom kojom zaključujemo ovu aktivnost mogu da kažem da je za ovu obuku vladala velika zainteresovanost. Svi inspektori koji su učestvovali na ovim obukama pokazali su visok nivo stručnosti i motivacije da se dalje unapređuju. Konkretan segment u kome smo kolega Milan i ja pomogli učesnicima su bolja primena i razumevanje novog pravnog okvira koji uređuje oblast inspekcijskog nadzora i izmenjeni pravni okvir koji se odnosi na zakon o prekršajima. Učesnici su u više navrata naglasili potrebu da se i dalje organizuju ovakve vrste obuke ali su i naročito naglasili potrebu da se dublje analizira primena posebnih zakona u postupcima inspekcijskog nadzora – zaštita životne sredine, komunalne delatnosti, oblast građevinarstva, poreski postupak i poreska administracija i razne druge teme. Zadovoljan sam rezultatima i ocenama učesnika obuke. Na svim obukama je vladala dobra atmosfera. Mislim da su nova saznanja koja su na ovim obukama dobili, ujedno i neki podstrek da se dalje usavršavaju i da o ovim temama razgovaraju.

Milan Stefanović: Celokupni utisak nakon deset obuka je pozitivan. Obuke su bile na visokom nivou, visok stepen interesovanja, aktivnosti i nivo znanja naših polaznika. Evo daću vam primer – nivo znanja koji poseduju iz ove oblasti, polaznici su ocenili sa ocenom 3 na početku. Na kraju su popunjavali evaluacione upitnike u rasponu od 1-4, gde su oni nakon završene obuke ocenili svoje znanje najvišom ocenom – sa ocenom četiri. Takođe, primetio sam da ono što učesnici najviše vole su primeri iz prakse odnosno objašnjenje. Zbog toga Dušan i ja u pripremi obrađujemo konkretne primere u zavisnosti iz kojih inspekcija učesnici dolaze.
Treba nastaviti sa ovim obukama…neki vole da prođu obuku i po dva puta. Ove obuke treba ponavljati, a treba uvoditi i nove. Ne samo za inspektore, nego i za službenike upravnog nadzora kao srodnog oblika, službenike što državne što lokalne koji obavljaju pravne poslove koji su direktno povezani sa inspekcijama. Zatim rukovodioci inspekcija, na to nam i sami inspektori ukazuju da je neophodno da rukovodioci unutar inspekcija, načelnicici opštinskih uprava koji u svom delokrugu imaju inspekcije treba da prođu obuke. To je taj srednji menadžment za koji se naglašava da je potrebno da prođu obuke.

Koliko se obuka menjala od prve do poslednje u smislu prilagođavanja sadržaja ciljnoj grupi sa kojom radite?

Dušan Radovanović: Materijali su se menjali – dodavan je sadržaj koji se tiče konkretne inspekcije koja dolazi na obuku, prilagođavan je ciljnoj grupi. Polaznici navode da je bilo dosta primera koji su bili korisni. To se kroz evaluaciju pokazalo korisnim jer inspektorima znači da čuju konkretan primer iz svoje nadležnosti. Oni vole da razmotre primenu zakona kroz konkretne procedure i onda im bude jasnije.

Ovo su bile najbrojnije obuke na našem projektu. Da li mislite da je ta brojnost pospešila rad ili biste se u nekom narednom ciklusu opredelili za rad u manjim grupama?

Dušan Radovanović: Brojnost grupe – 25 učesnika optimilan za rad i dovoljno efikasan da se može neometano raditi. Manji broj od toga je možda bolji ali nije celishodan sa aspekta finansijske isplativosti.
Milan Stefanović: Slažem se, 25 učesnika je maksimum sa aspekta koncentracije i interaktivnosti polaznika.

Milane, recite mi kakva su vaša iskustva u praćenju primene usvojenih znanja sa obuke? Da li postoji mehanizam praćenja?

Milan Stefanović: Većina inspektora su spremni na saradnju i na usvajanje novih znanja tako da tu nema neke razlike u odnosu na druge službenike…ima težih učesnika, ali mi smo tu da im našim pristupom ukažemo i objasnimo kako treba. Vodimo dijalog sa njima, ništa im ne namećemo. Svako tu ima svoje mišljenje, oni postupaju kako misle da treba u svojim predmetima i postupcima. Ima nekih koji ne usvoje neka znanja i nastave po starom, ali tu govorimo o manje od 10% polaznika naše obuke. Primena znanja zavisi od više faktora – ustrojstva inspektorata, položaja inspektora. Mehanizam praćenja rezultata kroz izveštaje, pitanja, druge skupove. Ako postavljaju pitanja koja se tiču finesa, mi onda znamo da su ušli dublje u materiju i to nam je značajno u svetlu toga da su usvojili znanje.

Više puta ste pominjali razmenu iskustava među učesnicima obuke – da li mislite da je spajanje inspektora sa lokalnog, pokrajnskog i republičkog nivoa dobra ideja ili nešto gde ima prostora za unapređenje u narednom ciklusu obuke?

Dušan Radovanović: Lično smatram da nije teškoća u radu kada imamo učesnike sa različitih nivoa vlasti. U prvoj polovini obuka imali smo više učesnika sa republičkog nivoa, a u drugoj polovini obuka više lokalnih inspekcija – iz gradova i opština. Tu treba praviti razliku da se u opštini i gradu obavljaju poslovi izvorne i poverene nadležnosti. U poslovima izvorne nadležnosti nema neke jače veze između lokalne i republičke nadležnosti, dok kod poslova poverene nadležnosti to postoji. Te u tom smislu treba razmisliti o kreiranju posebnih obuka koje bi se bavile upravo ovim odnosom između inspekcija, imaoca javnih ovlašćenja kojima su povereni poslovi na lokalnom nivou i ministarstva koje kontroliše način na koji se ove poslovi obavljaju i usmeravaju njihov rad. To bi bilo naročito korisno u primeni Zakona o turizmu i ugostiteljstvu gde imamo taj odnos između republičke inspekcije i ove na lokalu.
Milan Stefanović: Naročito je značajno da lokalne inspekcije čuju kako funkcionišu republičke koje su ipak odmakle u procesu jer su često u kontaktu sa inspekcijama iz Evrope, i sa inspekcijama iz EU. To je sve dosta korisno. Razmena iskustava između lokalne, pokrajnske i republičke inspekcije je svakako značajna i doprinosi dobroj atmosferi u smislu razmene iskustava učesnika obuke. Sa druge strane pored opštih obuka potrebne su i one teme koje su grupisane po sektorima. Kada kažemo da se grupišu, mislimo tako da se na istoj obuci nađu inspekcije koje imaju srodan i povezan delokrug nadležnosti.

Za kraj mi navedite po jedan upečatljiv događaj ili situaciju koja se dogodila na jednoj od ovih deset obuka i koja će vam ostati u pamćenju?

Milan Stefanović: Jedan primer mi je ostao upečatljiv. Naime, naša poslednja sesija se tiče vežbi, primera i studije slučaja i bilo je pitanje o nekom postupanju – da li određen opštim zakonom propisani rokovi važe u postupanju inspekcije u određenim slučajevima i ja sam pitao celu grupu da li se to iz njihovog iskustva primenjuje? Oni su rekli da se primenjuje i na kraju su svi jednoglasno došli do zaključka: “Da, primenjuje se!” i onda sam im ja rekao: “Ne, ne primenjuje se” i objasnio zbog čega. Ja sam pokušavao da ih navedem na tačan odgovor, oni jesu navodili argumente ali ključan argument nisu videli. Zatim kada sam im postavio sledeće pitanje oni su ćutali, iz straha da će pogrešiti…Dakle ovo je bila specifična situacija jer obično čujemo različita mišljenja, nisu svi ujedinjeni u mišljenju i još se ispostavi da je to mišljenje pogrešno.

Dušan Radovanović: Najupečatljivija izjava inspektora lokalne inspekcija koji je istovremeno i fudbalski sudija koji je rekao da Zakon o inspekcijskom nadzoru daje puno ovlašćenja, instituta, mehanizama koji omogućavaju upravi da adekvatno radi i ostvaruje odnos sa nadziranim subjektima koji izražavaju volju da poštuju zakon. Meni je njegov komentar bio simpatičan iz razloga što je u inspekcijskom nadzoru kao i u fudbalu – inspektori rasuđuju šta je prihvatljivo kako bi se sve odvijalo po pravilima fer pleja. To jeste adekvatno razmišljanje građana i inspektora kako privreda treba da funkcioniše i kako da se u odnosu sa privredom ponašaju organi uprave.